Kraj godine je vruće vreme za sve. Na poslu morate završiti sve projekte, imati vremena za kupovinu poklona za rodbinu i kolege. Svuda gomile ljudi, saobraćajne gužve, linije. Žurite i nemate vremena, sve to dovodi do stresa. Kako dočekati Novu godinu punu energije, dobrog raspoloženja, a ne umorni i ljuti?
Kako telo reauguje na stres ?
Kada osetimo stres, simpatički nervni sistem aktivira, puls i broj disanja se povećavaju. Fiziološke promene uključuju i oslobađanje adrenalina i proizvodnju kortizola kako bi se osoba pripremila da se izbori. Možda ćete primetiti da disanje postaje isprekidano, dlanovi se znoje, a srce besno kuca. Ova se reakcija naziva i „borba ili beg“-reakcija tela, koja se zove kao odgovor na stres, poziva na taktiku ponašanja koju podstiče u opasnim situacijama.
Vrste stresa
Akutni stres
Reakcija tela na neočekivanu ili nedavnu situaciju, pretnju, događaj itd. Bilo šta može postati razlog: neko vas je presekao u saobraćajnoj gužvi, odvijao se neugodni telefonski razgovor, svađa sa prijateljem itd. U pravilu takav sters ne traje dugo. Kada se smirimo disanje i puls se vraćaju u normalu (homeostaza).
Hroničan stres
Hroničan stres se javlja tokom dužeg vremenskog perioda kada ste svakodnevno u stresnoj situaciji. To može biti nevoljan posao, gde šef viče na vas, težak odnos sa porodicom. U takvom stresu se stalno morate vraćati u situaciju, prelistavati neprijatne događaje itd. Ovo stanje može da izazove značajne zdravstvene probleme: probavne smetnje: refluks kiseline ii sindrom iritabilnog creva, kardiovaskularne bolesti, nesanica, anksioznost i depresija.
Svako svom stresu
Stres je vrlo ličan. Ono što jedna osoba smatra veoma uzbudljivim i neprijatnim događajem druga možda neće primetiti. Na primer za neke ljude vožnja u gradskom sabraćaju je vrlo stresna, dok je za druge vožnja u takvim uslovima zadovoljstvo. Za neke govorništvo izaziva ozbiljnu stresnu situaciju reakcija koj uključuje uzbuđenje, gubitak govora, probavne smetnje, pa ćak i povraćanje, dok za druge nema problema da razgovaraju sa velikom publikom.
Sta se događa u praznike?
Nova godina je vreme čuda, dobrog raspoloženja, poklona. Najćešće uzivamo u ovo doba godine, ali takođe je i stresno vreme. Tokom godine, stres se povezuje, a novogodišnji nemiri su poslednja slamka, koja uzrokuje značajne zdravstvene probleme.
8 razloga zbog kojih praznici mogu izazvati stres:
1. Čudne situacije tokom porodičnih okupljanja
2. Kancelarijska okupljanja pijanih / korporativnih zabava
3. Osećaj usamljenosti ljudi koji nemaju blisku rodbinu ili prijatelje
4. Nedostatak novca za poklone i zabavu
5. Osećaj da bi sve trebalo biti savršeno: svecani sto, haljina raspoloženje itd.
6. Sezonski afektivni poremećaj povezan sa smanjenom sunčevom svetlošću tokom zimskih meseci -10% ljudi pati od ovog stanja.
7. Neželjeno debljanje zbog praznika
8. Socijalni pritisak jer morate uživati u odmoru i hvalite se fotografijama na društvenim mrežama
Znakovi stresa
Znakovi i simptomi stresa koja negativno utiču na nas uključuju:
· Glavobolja
· Razdražljivost
· Poremečaj spavanja
· Povećan apetit
· Digistativni poremećaji kao što su dijareja i žgaravica
· Bolesti kod prehlade ili gripe
· Povećana konzumacija alkohola
U stvari, stručnjaci upozoravaju da povećanje konzumacije alkohohola tokom praznika može biti jedan od glavnih znakova stresa, anksioznosti ili depresije.
Tri načina da se smanji stres.
Ova tri načina omogućavaju nam da se vratimo u opusteno stanje.
Oni ukljucuju
1. Fizička aktivnost
2. Društvena aktivnost
3. Masaža
Fizicka aktivnost
Dokazanno je da vežbanje smanjuje anksioznost i depresiju. Cak i 30 minuta hodanja svakog dana može značajno smanjiti stres i normalizovati san.
Društvena aktivnost
Društvene interakcije značajno smanjuju stres i poboljšavaju raspoloženje. Sklonili ste pažnju od svakodnevnih problema i osećate se bolje.
Masaža
Dokazano je da redovna masaža smanjuje anksioznost, poboljšava san, smanjue bol i smanjuje znakove stresa. Masaža aktivira parasimpatični nervni sistem, omogučava telu da se oporavi. Otkucaji srca se smanjuju,disanje se normalizuje,anksioznost se smanjuje, telo se vraćau stanje homeostaze.
Studije potvrđuje da masaža može efikasno smanjiti stres.
U stvari, u pregledu studija o upotrebi masaže za smanjenje stresa ne razmatra se jedna vrsta masaže, već različite vrste: klasična masaža, opuštajuća masaza, terapija kamenom, aromaterapija. Nakon ove vrsta masaže zabeleženo je smanjnje otkucaja srca i kortizola.Druga studija je pokazala da ljudi koji su radili 20-minutnu masažu 2 puta nedeljno tokom osam nedelja pokazuje niže nivoe anksioznosti i poremećaje spavanja, zajedno sa smanjnjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca.
U stvari Meta studija je uključivala više od 37 studija o efektima masaže na stres, koje su pokazale značajna neposredna poboljšanja.
Masaža je divna, neinvazivna, bezbolna metoda smanjenje stresa i anksioznosti, koja se pokazala efikasnom i protiv akutnog i hroničnog stresa.
Do nove godine nabavite poklon bonove za masažu!
Comments